U srijedu, 30. marta u 20h u Velikoj sali Centra za kulturu Tivat, biće izvedena predstava – Julije Cezar u režiji Kokana Mladenovića. Cijena ulaznice je 7 eura. Rezervacije: +382 69 342 799. Hotel Regent – Porto Montenegro vam uz ulaznicu poklanja 50% popusta na ponudu pića u Library Bar-u (popust važi samo na dan predstave).
Uloge: Sergej Trifunović, Saša Torlaković, Branislav Trifunović, Jelena Minić, Marko Marković i Irena Popović.
Kostimograf: Tatjana Radišić. Scenograf: Marija Kalabić. Muzika: Irena Popović. Koreografija: Andreja Kulešević.
“Tragedija “Julije Cezar” jedan je od najznačajnijih komada u istoriji dramske literature, a njen osnovni motiv – revolucija i politički prevrat, koji se, na kraju, kompromituju u sopstvenoj nemoći, obesmišljavajući tako fenomen istinske demokratije, nisu, na žalost, izgubili na svojoj aktuelnosti od vremena nastanka ovog komada, pa do danas. Pišući o ubistvu Julija Cezara u rimskom senatu, 44. godine p.n.e, Šekspir, u stvari, ispisuje tužnu priču o krahu plemenitih revolucionarnih htenja, koja se, u sudaru sa ličnim interesima, vlastoljubivošću i pohlepom samih revolucionara, pretvaraju u svoju nakaradnu suprotnost. Junaci antičkog Rima, postaju, petnaest vekova kasnije, Šekspirovi savremenici, uronjeni u spletke i zavere elizabetanskog dvora, ali i savremenici našeg istorijskog trenutka u kome je moguće poslednje decenije naše aktuelne istorije posmatrati kroz prizmu likova i odnosa “Julija Cezara”.
Hoćemo li i nakon ove predstave verovati u revoluciju, ili ćemo shvatiti da je reč tek o pukoj zameni društvenih elita? Hoće li nam postati jasno da jedni te isti ljudi, bili oni u izobilnoj poziciji vlasti, ili u lagodnoj poziciji opozicije, upravljaju našim životima poslednjih dvadesetak godina, smenjujući se na lestvici vlasti, i idući gore-dole, kao na kakvom palanačkom karuselu. Hoće li nam iznova prodati velike reči, držati zapaljive govore i nahuškati nas na još jednu pobunu na čijem će kraju „borba za opšte dobro” prerasti u njihovu ličnu korist? Možemo li da prestanemo da verujemo u demokratiju ako nam se ona ruga u lice? Možemo li da trpimo autokratsku vlast samo zato što znamo da će jednog uzurpatora zameniti drugi? Možemo li da pristanemo na društva u kojima živimo, ako znamo da su zasnovana na laži? Možemo li da se borimo protiv laži, ako više ni sami ne znamo šta je istina?” – Kokan Mladenović, reditelj
preuzeto sa: http://www.culture-corner.me/
